Kada me je Slobodan nazvao u nedelju popodne pomislio sam da hoće da mi se žali kako je žurka koju Kišobran veče pre toga uradio kriva što je on sada mamuran. Kao verni gost skoro svih naših večeri odavno ima moj broj telefona što mu daje za pravo da mi tako s vremena na vreme i preti preko smsova. On je je pre svega naš drugar koji u Kišobrance verovao od samog početka, tako da kada mi je umesto kukanja o mamurluku ispričao da ima predstavu koju nema gde da izvede, vrlo rado sam mu sa ostatkom društva priskočio u pomoć. Dom Omladine vođen idejom prijatelj tvog prijatelja je i moj prijatelj ga je saslušao i prepoznao u njemu ono što smo mi odavno znali: da je reč o energičnom talentu.
Kao rezultat njihove saradnje veoma nam je drago da vas ispred celog Kišobrana pozovem da dođete 10. februara na premijeru predstave “Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima”, u Domu omladine sa početkom od 20h. Ekipa ove predstave uspela je da objedini glumu, ples i pevanje kao jednu novu celinu. Bliska je avangardnom i teatru mjuzikla, a zapravo je nešto sasvim drugačije. Koriste se raznoliki tekstovi, muzika iz filmova i songovi.
Predstava je premijerno izvedena u Ruskom Domu, 26. septembra 2012. godine. Sastavljena je iz pojedinačnih delova koji funkcionišu zasebno, ali su u stvari jedna celina. Priča je o svakome, to jest o bilo kome od nas. Prikazuje jedan život od rođenja do smrti. Konstantna igra jave i sna, odnosno o čemu sanjamo tokom života i šta na to ima da kaže java. Publika je u neprekidnoj dilemi treba li živeti u snovima i šta se zapravo dešava kada se oni ostvare. Da li su snovi na javi ostvarljivi i ako jesu, šta zapravo na javi postaju? Treba li ih samo sanjati?
